Priča počinje ovako. Sreli su se i upoznali slučajno, kao što to u bajkama biva, jednog kasnog letnjeg popodneva. Uz malo njegovog truda i šarma, imao je njeno srce na dlanu. Međutim ni primetio nije da su za njega sve druge devojke od tog trenutka prestale da postoje. Postojala je samo ona, njen osmeh i njena harizma. I tako su tekli dani, prolazili meseci, pa i godine. Svi su ih zadivljeno gledali, od njihovih najbližih pa do slučajnih prolaznika.

Kad će svadba?

Ljubav se osećala u vazduhu, u svakoj njihovoj pori. A onda kako to obično biva, kada „potrošite“ te prve godine zabavljanja, i približite se ranim tridesetim svi počnu da vam postavljaju ono staro pitanje“pa kad ćete već jednom da se venčate?“. Ne može se reći da nisu razmišljali o tome, naročito ona, ali su uvek imali neke trenutno važnije stvari na dnevnom planu. Sada kada je ta tema uveliko prisutna, aktuelna i kako počinje da ih sabija u ćošak, moraće uskoro da se izjasne, šta, gde, kako…

Nije međutim uvek lako izaći na kraj sa sopstvenim željama, a ako istima dodamo i totalnu krajnost, tek se onda nađemo u velikom problemu. Od kad zna za sebe, ona je htela da njena svadba bude intimna, da istoj prisustvuju samo njeni najbliži i mladoženjini naravno, i da bude na nekoj usamljenoj lokaciji koja inspiriše poput neke daleke peščane plaže. Sve njene prijateljice su organizovale velike svadbe u ekskluzivnim restoranima za venčanja, luksuznim salama za venčanja i sl, ali ne i ona, ona to tako nikad nije zamišljala. Sve dok nije upoznala njega. 

Kako spojiti dve krajnosti? 

On je veseljak u duši, potiče iz mnogočlane porodice, ima pregršt prijatelja sa kojima se skoro svakodnevno druži i jednostavno uživa u velikim zbivanjima. Valjda ju je tom svojom suprotnošću od svega što je ona najviše i privukao. Međutim kako mu reći da ona to ne želi, da uprkos tome što je on ceo njen svet, velika mrsna tradicionalna svadba jednostavno nije za nju. Ona bi se na istoj osećala izgubljeno, kao mali miš izugubljen u lavirintu. Stajala bi ukočeno pred reflektorima sa veštačkim osmehom dok bi primala četitke od stotina zvanica od kojih ni desetinu ne zna. Kako spojiti te dve krajnosti? 

Niti malo zavidan zadatak. Deluje nemoguće, pa ipak…Ako se dvoje zaista vole, sve je izvodljivo. Zajednički život koji ih naime čeka sastoji se od stalnih kompromisa i razumevanja druge strane, pa tako treba pristupiti i ovom prvom iskušenju pred kojim su se našli. Iako su njegovi roditelji već unapred najavili da će zvati preko 300 svojih „najbližih“ prijatelja i rođaka, to ne treba da bude povod za razmirice već svemu treba pristupiti iz drugačijeg ugla.

Iskren i otvoren razgovor je osnova od koje treba poći. Kada istom dodamo želju da venčanja na ovaj ili onaj način ipak bude, sve je rešivo. Dogovor je pao! Našli su se na pola puta, kao što uvek i treba da se pronalaze. Organizovali svadbu za pamćenje sa preko 400 zvanica u luksuznom restoranu za venčanja. Unajmili poznati bend, udovoljili njegovim roditeljima i ispunili njegovu želju da to bude proslava za pamćenje…a onda, kada su ih svi željno iščekivali odlučili da „pobegnu“ pred svima i venčaju se na peščanoj plaži Azurne obale. Privatni avion ih je spremno čekao i kroz par sati su bili daleko od svih, sami, zaljubljeni, srećni…

Na kraju, važna je ljubav

Izgovorili su zavete svoje ljubavi dok je sunce zalazilo na horizontu, a onda su poslali video poruku svojim gostima koja je emitovana na velikom video bimu u restoranu, na kom su se „izvinili što možda malo kasne“, i poželeli svima dobar provod. Pojedini su negodovali, jedni su bili oduševljeni njihovom originalnošću, a neki čak nisu ni primetili da mladenci nedostaju, jer je nastalo veselje bilo odlično. Na kraju krajeva nije ni važno, da li je velika ili mala svadba, sa stotinama zvanica ili intimna, organizovana u restoranu za venčanje ili na plaži, važna je ljubav i sve što ona predstavlja.